Funkcije menadžmenta
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: BLC - Banja Luka College

SADRŽAJ
UVOD.................................................................................................................................................. 3 RAZVOJ TEORIJE MENADŽMENTA I MENADŽERSKE FUNKCIJE ........................................ 5 SUŠTINA PROCESA MENADŽERSKIH FUNKCIJA..................................................................... 9 FUNKCIJA PLANIRANJA............................................................................................................... 9 FUNKCIJA ORGANIZOVANJA .................................................................................................... 11 FUNKCIJA KADROVANJA .......................................................................................................... 12 FUNKCIJA VOĐENJA .................................................................................................................. 14 FUNKCIJA KONTROLE ............................................................................................................... 14 ZAKLJUČAK.................................................................................................................................... 16 LITERATURA .................................................................................................................................. 17
2
UVOD
Ograničeni materijalni i ljudski resursi, a sve veće potrebe ljudi, zahtevaju racionalno ponašanje u procesu privređivanja. Racionalno ponašanje u procesu privrerđivanja zahteva primenu odgovarajućih znanja i veština da se sa što manjim ulaganjem elemenata proizvodnje ostvare što veći rezultati privređivanja. Menadžment se razvija kao metod upravljanja organizacionim sistemima, pa prema tome i preduzećima kao nosiocima privređivanja u uslovima delovanja tržišnih zakonitosti. Menadžment prema Fajolu, predstavlja proces predviđanja, organizovanja,
komandovanja, koordinacije i kontrole. Menadžment se pojavljuje u tri posebna aspekta: definiše se kao proces upravljanja određenim poslovima radi efikasnijeg dostizanja zajedničkih ciljeva, menadžment se može posmatrati kao posebna grupa ljudi, koji upravljaju izvršenjem zadataka, radi dostizanja zajedničkih ciljeva, menadžment je naučna disciplina, istražuje probleme upravljanja poslovima. Menadžment se može posmatrati i kao ekonomski resurs (posmatra se kao proizvodni faktor, kao resurs), sistem vlasti (ovlašćenja grupe ljudi) – sa stanovišta organizacije, sistem elite (klasni i statusni simbol) – sa sociološkog stanovišta. Organizovanje se posmatra kao proces u kome se raznim merama utiče na izvršavanje nekog rada da bi se dobili što bolji rezultati.
1
Erić D., Uvod u menadžment", Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.,
3
4
RAZVOJ TEORIJE MENADŽMENTA I MENADŽERSKE FUNKCIJE
Krajem prošlog veka menadžment je dobio obeležja naučne discipline zahvaljujući Tejloru i Fajolu. Najznačajnije tri škole su: 2) klasična teorija 2. bihejvioristička 3. sistemska Klasična teorija: Tejlor je razvio principe naučnog upravljanja, i postavio temelje klasične teorije. Tejlor je osnivač studije vremena, rasčlanjivanja i merenja vremena, plaćanja radnika po učinku, tvorac je funkcionalnog sistema (podela rada između rukovodioca i radnika). Najvažniji Tejlorovi principi: 1) primena naučnih metoda umesto iskustvenih 2) selekcija i obučavanje radnika 3) podela rada i specijalizacija Tejlor polazi od proučavanja manjih elemenata posla, pa ide ka celini organizacije preduzeća, a administrativno upravljanje polazi od poslovanja preduzeća (Fajol). Fajol je celokupnu delatnost preduzeća podelio na šest funkcija: tehničku, komercijalnu, finansijsku, računovodstvenu (izveštavanje), bezbednosnu i upravljačku (administrativnu). Upravljačka funkcija: predviđanje, organizovanje, komandovanje, koordinacija, kontrola. Fajol se zalagao za hijerarhijsku podelu preduzeća. Veberov 'birokratski pristup' se zasniva na racionalnom pristupu organizaciji. Bihejvioristička teorija se bavi istraživanjem uticaja ponašanja ljudi u procesu rada (proučava čoveka). Majo je zastupao pravac 'ljudskih odnosa' i bio je rukovodilac Hotoron eksperimenta. Teorija sistemskog pristupa, po njoj se preduzeće posmatra kao složeni dinamički sistem koji se sastoji od više međupovezanih podsistema, i koji se nalazi u međuzavisnosti sa okolinom u kojoj egzistira. Kontigencijski pristup – mora izabrati skup podskupa koji obuhvataju unutrašnje faktore (okoline, tehnologije, ljudskih veština i motivacije) Lorens i Lorsch su sprovela istraživanje vezano za stanje diferencijacije (specijalizacija

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]